Sve veća potreba za hranom i uvodjenje novih sredstava i postupaka u poljoprivrednoj proizvodnji dali su veliki podstrek inteziviranju biljne proizvodnje. Zaštita bilja od štetočina, bolesti i korova pripada važna uloga u intezivnoj biljnoj proizvodnji. 

  Iskljucivanjem pesticida iz zaštite bilja dovelo bi u nekim zemljama (SAD) do smanjenja prinosa strnih žita za oko 50%, a neke osetljive kulture kao sto su duvan, vinova loza, razne voćne vrste ne bi se uopšte mogle isplativo gajiti. Stočni fond bi se momentalno smanjio za 20%, a smatra se da bi štetočine, bolesti i korovi smanjili proizvodnju hrane za oko 35%, u evropskim zemljama čak 25%.

   Intezivne viskoko rodne sorte i hibridi ili sorte sa posebnim kvalitetnim svojstvima su obično osetljivije na bolesti i štetočine, shodno tome i zaobilazak pesticida postaje nemoguć. Primena zaštitnih sredstava često ima za cilj pored zaštite bilja i popravljanje propusta učinjenih u agrotehnici, naručito u plodoredu. Ovakva ’zloupotreba’ je već početkom šezdesetih godina dovela do saznanja o brojnim nepoželjnim propratnim pojavama koje njihova nekontrolisana upotreba može da izazove. Masovna upotreba pesticida dovela je do pojave rezistentnih štetočina na upotrebljena sredstva i do jače pojave brojnih, do tada manje značajnih štetočina, uključujući i vidne promene u sastavu korovske vegetacije.

   U sedamdesetim godinama započinje novi pristup u zaštiti bilja pod nazivom ’integralna zaštita’. Danas, pod ovim pojmom se podrazumeva biljna proizvodnja koja sadrži sve elemente konvencionalnih sistema biljne proizvodnje, s tim da se hemijske mere zaštite  preporučuju kada su iscrpljene sve druge mere u borbi protiv biljnih bolesti, štetočina i korova. Potpuna zamena pesticida u zaštiti drugim metodama suzbijanja je na današnjem nivou saznanja i tehnologije ne moguća, veoma rizična, pa i katastofalna za najugroženije kulture. Stoga u intezivnoj biljnoj proizvodnji primena pesticida predstavlja i ubuduće važnu, neizostavnu agrotehničku meru.Da bi se mogući nepovoljni efekti primene pesticida na životnu sredinu sveli na najmanju moguću meru potrebno je voditi računa o brojnim činiocima koji mogu da smanje rizik od zagadjenja sredine na najmanju moguću meru, a da pri tome efikasnost njihove primene bude zadovoljavajuća.

    Poslednjih godina sintetizovana su jedinjenja koja su manje toksična za ljude i životinje, sa kraćom perzistentnošću, kao i jedinjenja koja efikasno suzbijaju štetne organizme sa višestruko manjim dozama u odnosu na do sada korišćene, a pored toga odlikuju se većom selektivnošću.

   Pored hemijskih i agrotehničkih mera u sistemu integralne proizvodnje, izuzetno su značajne i biološke mere borbe, izveštajno prognozne služba. Ovakvim sistemom, proizvodjači, u nekim slučajevima mogu da se smanje upotrebu pesticida i do 50%.