Zahtevi pšenice prema zemljištu

Pšenica ima velike zahteve u pogledu plodnosti i fizičkih osobina zemljišta. Najuspešnije gajenje je na černozemu, livadskoj crnici, krečnim i plodnim aluvijalnim zemljištima gde je pH vrednost 6,8 – 7. Teže se gaji na teškim zbijenim zemljištima opterećenim suviškom vode. Na lakim peskovitim zemljištima, gde imamo veliku brojnost vazdušnih pora i mali kapacitet za vodu mnogo lakše dolazi do izmrzavanja biljaka i nedostataka vode u letnjim mesecima.

Plodored

Pšenica je biljna vrsta koja podnosi ponovljenu setvu (ne sejati istu sortu), ali ne podnosi monokulturu, jer dolazi do smanjenja prinosa zbog nepodnošenja(korenskih izlučevina) i štetočina. Treba je gajiti na poslednjem mestu u ploderedu. Pogoduje joj plitka obrada i predusevi koji rano napuštaju parcelu zbog adekvatne pripreme zemljišta i setve, kao i predusevi koji ostavljaju zemljište čisto od korova, dobrih fizičkih, hemijskih i bioloških osobina. Dobri predusevi su: zrnene mahunjače (soja, pasulj, grašak), mak, ozima uljana repica, ozime smeše za proizvodnju zelene stočne hrane, krompir, konoplja za proizvodnju vlakna, duvan, rane smeše za zrna za ishranu stoke, konoplja za seme, suncokret i rani hibridi kukuruza. Loši predusevi su: sirak (ostavlja isušeno zemljište, koren u površinskom sloju, prožima zemlju, ostavlja busen), muhar, kasni hibridi kukuruza, suncokreta, kasne sorte šećerne repe (šećerna repa ne bi trebala da bude predusev, jer je ona teba da dođe na prvo mesto u plodoredu, a pšenica na poslednje). Kod nas su najčešći predusevi: kukuruz, suncokret (koji može biti dobar i loš - ako se posle ranih hibrida suncokreta ne izvrši zaštitna obrada zemljišta, da bi se sprečili gubici vode isparavanjem), šećerna repa ne treba da bude predusev, grašak i konoplja su dobri predusevi, pšenica u ponovnoj setvi je dobar predusev.  Ona je dobar predusev za sve osim za ječam, raž, ovas, jer se skida sa parcele rano i sve agrotehničke mere mogu da se izvrše na vreme, ima dosta vremena za obradu zemljišta kao i za suzbijanje korova.

Osnovna obrada

Dubina, način i vreme osnovne obrade za proizvodnju pšenice zavise od preduseva, osobina zemljišta, klimatskih uslova područja, sudbine žetvenih ostataka i sistema obrade. Na težim zemljištima obrađuje se dublje, jer se brže sležu. Na lakim i peskovitim zemljištima obrađuje se pliće. Ako su suve jeseni, prethodni usev iskoristi vlagu iz dubljih slojeva zemljišta, a u površinskom sloj (10 -15 cm) ima minimum vlage primenjujemo obradu bez otvaranja plastice, koristeći čizel plugove. Radni organi nebi trebali da prodiru dublje do 20 cm. Na taj način postiže se samo rastresanje površinskog sloja zemljišta ali bez okretanja. U tom slučaju žetveni ostaci moraju biti odstranjeni sa parcele. Ukoliko su vlažne jeseni bez obzira na predusev i stanje zemljišta mora se vršiti klasična obrada zemljišta oranjem. Dubina bi trebala da bude što manja, ali se žetveni ostaci moraju kvalitetno zaorati. Ako za predhodnu kulturu nismo izvršili dublju obradu možemo povećati dubinu oranja na 20 - 23 cm, a ako su veliki žetveni ostaci onda i na 25 cm. Ukoliko se pšenica gaji posle lucerke vrše se dva oranja ili oranje sa predplužnjakom. U prvom oranju se samo odseca krunica ili vrat lucerke i zaorava se, da bi se u drugom oranju zaorao i vrat sa korenom. Predplužnjak odseca vrat, a plug odmah za njim seče koren. Ako se ore odmah na pravu dubinu korenovi koji su blizu zemljišta će se regenerisati i ugušiti pšenicu.

Predsetvena priprema

Predsetvenom pripremom treba obezbediti rastresit površinski sloj koji će prekriti seme i optimalno zbijen sloj na koji će se položiti. Rastresiti sloj smanjuje otpor klici pri nicanju, a drugi sloj optimalno zbijen obezbeđuje dobar kontakt između semena i zemljišnih čestica. Kasnije taj sloj treba da obezbedi pravilno ukorenjavanje biljke. Ako nemamo pravilno obezbeđena ova dva sloja otpor klici pri klijanju može biti velik, kontakt korena i zemljišnih čestica loš i u slučaju suše. Ako je optimalno zbijen sloj vlaga se duže zadržava i ova vlaga će trajati 5 – 7 (10) dana pa će biljka pri prvoj kiši nastaviti razvoj. Predsetvena priprema se izvodi različitim oruđima, u zavisnosti od obrade: ako je obrada izvršena čizel plugom dovoljno je jednom preci setvospremačem, ako je klasična obrada u suvim jesenima (suvo zemljište) predsetvena priprema se izvodi paker valjcima da bi se rasitnile buse, sabilo zemljište. Kasnije se prolazi setvospremačem dva puta. U vlažnom jesenskom periodu (klasična obrada plugom), predsetvena priprema se izvodi lakom tanjiračom ili lakim paker valjkom, a predsetvena obrada setvospremačima, rotacionom drljačom, džerminatorom, drljačom (lakom ili teškom). Broj prohoda zavisi od kvaliteta osnovne obrade.

Đubrenje

Đubrenje svake biljne vrste zavisi od agroekoloških uslova, potencijala regiona za stvaranje prinosa, od potencijala sorte, njive i od agroekoloških uslova godine. Oni utiču na planirani prinos, a u zavisnosti od potreba hraniva ista se vraćaju na osnovu obezbeđenosti zemljišta hranljivim elementima.

N   20 – 30 kg

P2O5   8 – 16 kg

K2O   17 – 25 kg

Kod fosfora vraćamo više od iznetog prinosa, jer u zemljištu nema mineralne materije iz koje bi se mogao osloboditi fosfor. Kod kalijuma, kod raspadanja lesa ima mnogo kalijumovih jona, u glinenim mineralima. Vraćamo samo ono što iznosimo prinosom, jer će se raspadom nadoknaditi ostalo. Ako se poveća količina P₂O₅ i K₂O do 15 mg tada se prinos povećava, sa nivoa obezbeđenosti 15 – 20 mg prinos stagnira, posle 25 mg prinos počinje da pada, a preko 40 mg počinje toksična vrednost (postoje zemljišta sa 100 – 200 mg).

Izbor sorte

Prilikom odabira sotrti pšrnice treba voditi računa o sledećim elementima: biološkim osobinama, ekonomskom aspektu i organizacionim elementima.

1. biološke osobine – dužina vegetacije, kvalitet (prinosne sorte – loš kvalitet hleba, visok prinos ; hlebne sorte – kvalitetan hleb, osrednji prinos ; sorte poboljšivaci – vrlo dobar kvalitet hleba, niski prinosi)

2. ekonomski aspekti – različita cena za ove tri sorte

3. organizacioni elementi – dobra organizacija i upošljavanje radne snage; treba gajiti više sorata jer se produžava optimalni rok setve i žetve (ne sazrevaju jednovremeno); period prihranjivanja je u različito vreme.

Setva

Za uspeh setve veom su bitni vreme, način i dubina setve. Za setvu treba koristiti sortno čisto seme jer se povećanje prinosa opravdava time. Seme treba da bude zdravo da ima dobru klijavost i da je dezinfikovano od patogena koji se nalaze na površini semenjače (vrši se hemijskim i biofizičkim metodama – plazmom elektrona). Prilikom odlučivanja o vremenu setve treba uzeti u obzir agroekološke uslove regiona kao i agroekološke uslove u datoj godini. Optimalni rok setve određuje se na osnovu dugogodišnjih  obezbeđuje da pšenica u zimu uđe u fazi punog bokorenja i završenim procesom I i II faze kaljenja - u tom slučaju je uspešno prezimljavanje. U našim uslovima povoljan rok setve je od 5 – 25. oktobra, u zavisnosti od sortimenta rok se pomera od 1 – 30. oktobra, a tolerantni rok setve je 10 – 15. novembar. Pšenica se može sejati i posle ovog roka, ali će to imati značajan uticaj na umanjenje prinosa.

Rani rokovi (1 – 10.X) – Pobeda, Rusija, Pesma, Sara, Stepa ; srednje rani rokovi (5 – 20.X) – Evropa 90, Renesansa, Mina, Bajka, Sofija ; optimalni rok (5 – 31.X) – Prima, Anastasija, Sanja, Nevesinjka.

Količina semena po 1 m²: u zavisnosti od sorte seje se od 450 -650 klijavih zrna.

450 – 500 klijavih zrna (Lira, Pobeda, Renesansa, Evropa 90, Nevesinjka, Rusija) ;

500 – 550 klijavih zrna (Prima, Proteinka, Mina)

Izračunavanje upotrebne vrednosti i količine semena:

Uv % = Kl % x C %     (Uv – upotrebna vrednost ; Kl – klijavost ; C – čistoća)

                    100

                           upotrebna vrednost

Način setve – pšenica se seje uskoredo sa razmakom redova 12,5 cm (mali broj sejalica 15 cm). Seme treba položiti na dubinu od 3 – 5 cm. Na lakim i suvljim zemljištima setvui treba obaviti dublja, a na teškim i vlažnim pliće. U koliko se kasni sa  setvom trebalo bi seme položiti pliće, a ukoliko je setva ranija od optimalnog raka za datu sortu i godinu dublje. Kod jarih sorti važi obrnuto, ako je kasnija setva seje se dublje (jer se povećava temperatura i zemljište se brže suši pa dolazi do sušenja klijanaca), a kao je ranija pliće.

Mere nege

Valjanje se izvodi u sušnim jesenima nakon setve pšenice radi boljeg kontakta semena i zemljišnih čestica, na taj način stvaraju se kapilarne pore, podiže se vlaga 5 – 10 cm i skuplja oko semena. Valjanje se vrši sa glatkim valjcima za koje se kači brana (satoji se od tankih žica ili lanca). Ona restresa površinski deo zemljišta dubine 1 – 2 cm i prekida kapilarnu mrežu koja bi vodu dovela do površine i omogućila njeno isparavanje što u ovakvim godinama sigurno ne želimo. Valjak ne treba koriostiti na vlažnim zemljištima. Ukoliko se krajem zime, bez snežnog pokrivača, smenjuju topli dani i hladne noći pri čemu se zemljište danju otpušta, a noću smrzava može doći do podizanja gornjeg sloja zemljišta, čupanja korenovog sistema (koren gubi kontakt sa zemljištem) i stvaranja vazdušnih džepova ispod površine zemljišta. To dovodi don sušenja korena, a samim tim i cele biljke. Ova pojava naziva se podlubljivanje. Valjanje treba obaviti pre sušenja zemljišta kako bi  se ponovo obezbedio kontakt zemljišta i korena. Prilikom valjanja potrebno je koristiti glatke valjke.

Razbijanje ledene kore u našim agroekološkim uslovima ne primenjuje se već duži niz godina kao mera nege. No u zlu netrabalo objasnićeno kao se možemo boriti protiv nje. Ledena kora može da se pojavi kao ležeća ili viseća (na snežnom pokrivaču je opasnija, ali se i lakše razbija). Ako je zemljište toplo, ledena kora ne dozvoljava da toplota isparava povećavajući temperaturu u prizemnom sloju. Povećanje temperature dovodi do povećanog disanja i dolazi do nedostatka kiseonika ispod ledene kore kao i povećanja potrošnje materija iz čvora bokorenja što prouzrokuje slabljenje biljke. Razbijanjem ledene kore omogućavamo prodor hladnog vazduha što proces disanja vraća u ravnotežu. Lomljenje kore vrši se gaženjem traktorima to međutim može dovesti do sečenja guma na njima i dodatnih troškova.

Drljanje se vši u uslovima vlažne zime kada velika količina vode prouzrokuje nedostatak kiseonika u zemljištu. Kako bi ga obezbedili vršimo drljanje. Za drljanje se koriste lake drljače, a drljanje se obavlja popreko po redovima. Na taj način uništavaju se i tek iznikli korovi.

Zalivanje se može obavlja kako u jesenskom tako i u proletnjem periodu godine. U jesensko periodu imamo najčešće problem sa nedostatkom vlage u peridu klijanja i nicanja useva. Navodnjavanje se mora obaliti pre predsetvene pripreme. U proletnjem periodu navodnjavanje se vrši u slučaju suše, a zalivna norma je 30 – 60 litara/m².

Ne bi trebalo koristiti URE-u jer postoji mogućnost gubitka N u gasovitom stanju ako se ne rastvori u kraćem vremenskom periodu. Trebalo bi koristiti AN ili KAN (jer N treba brzo iskoristiti).

U zahtevnosti prema N postoje tri osnovne grupe sorata:

I grupa – od 70,91 kg N/ha – 15 kg N   (Evropa 90, Nevesinjka, KG - 56)

II grupa – 100%  (Pobeda, Renesansa, KG - 100)

III grupa – od 70,91 kg N/ha + 15 kg N   (Proteinka, Prima, Zlatka)

Ukoliko je potrebno više od 100 kg N/ha tada se dva puta vrši prihranjivanje, jednom pri kraju bokorenja 70% i ostalih 30% na početku vlatanja.

Žetva