Tehnologija proizvodnje Soje
(Glycine hispida)
Zahtevi soje prema zemljištu
Soja zahteva plodna, strukturna zemljišta sa dobrim fizičkim, hemiskim i biološkim svojstvima. zemljištima, a ne odgovaraju kisela zemljišta sa pH 6,6 – 7,2.
Plodored
Soja ima povoljan uticaj na druge biljke, nalazi se između kukuruza i pšenice u plodoredu. Podnosi ponovljenu setvu, ali mono kulturu treba izbegavati zbog nakupljanja štetočina i korovske vegetacije. U Americi se gaji u dvopolju sa kukuruzom. Najbolji predusevi su: šećerna repa, krompir, lan, konoplja, kukuruz, uljana repica i sve strnine. Svi predusevi , sem suncokreta su odgovarajući za soju. U većini slučajeva pri ovakvoj setvi napad bolesti (Sclerotia sp. Phoma sp. Phomopsis sp i dr.) bio je znatno veći što je sigurno uticalo na smanjenje prinosa. Soja je veoma dobar predusev(soja za zrno bolji je prdusev od soje za zelenu masu), jer relativno rano napušta parcelu utiče povoljno na strukturu zemljišta, a azoto fiksacijom ostavlja oderđene količine N za narednu kulturu.
Obrada
Za uspešnu proizvodnju soje osnovna obrada zemljišta treba da se izvede u jesen, dok izvođenje osnovne obrade u proleće dovodi do smanjenja prinosa. Ako je predusev ozima ili jara strnina (pšenica ili ječam) odmah nakon žetve izvodi se ljuštenje strništa na dubini do 15 cm ili tanjiranje teškim tanjiračama na dubinu do 12 cm. Ovom merom se obezbeđuje mešanje žetvenih ostataka u površinskom sloju, kao i uništavanje korovskih biljaka. Oranje na punu dubinu, 25 do 30 cm, izvodi se krajem leta i početkom jeseni. Obrada zemljišta posle kukuruza je nešto otežana zbog kasne berbe i velike količine biljnih ostataka. Prvi posao posle berbe kukuruza, koji se mora obaviti kvalitetno je sitnjenje biljnih ostataka. Ako se to ne izvede kvalitetno ni osnovna obrada se ne može izvoditi kako treba. Žetveni ostaci moraju biti usitnjeni i zaorani tako da seme kad se poseje ostvari kontakt sa zemljištem, a ne sa biljnim ostacima. Dubina obrade treba da je do 30 cm. Ako je predusev šećerna repa, oranje na punu dubinu izvodi se odmah nakon njenog vađenja, da bi zemljište ostalo u gruboj brazdi izloženo delovanju mraza. Ukoliko su uslovi za vađenje šećerne repe bili povoljni i nije došlo do velikog zbijanja zemljišta, oranje može da se izvodi do dubine od 20 do 25 cm. Često se dešava da se šećerna repa vadi pod vrlo nepovoljnim uslovima, tako da zemljište ostaje veoma zbijeno. U tom slučaju se ne može, kao prednost, iskoristiti duboka obrada za šećernu repu nego dubina osnovne obrade za soju treba da bude do 30 cm.
Predsetvena priprema
Prolećna obrada žemljišta počinje druge nedelje od početka prolećnih radova. Prvi put se vrši ravnanje i izjednačava se vlaga, a smanjuje se i dodirna površina, a samim tim i isušivanje zemljišta. Površinski sloj se brze zagreva, brže je klijanje i nicanje, a samim tim i vegetacija. Nekoliko dana pre setve treba izvršiti još jedan prohod setvospremačem koji će na sebi imati podstavljenu dasku za ravnanje. Tako uništavamo mlade tek izniklie korove i dodatno usitnjavamo zemljište(vrlo bitno prilikom kombajniranja zbog kupljenja donjih mahuna). Predestvenu pripremu treba obavljati na dubinu od 8-10cm.
Đubrenje
1t zrna + vegetativna masa potrebno je:
N 65 – 80 kg
P2O5 12 – 20 kg
K2O 15 – 23 kg
Soja ima dosta visoke zahteve prema azotu, ali se 2/3 azota se dobija azotofiksacijom. Soja se zato đubri malim količinama azota koji je neophodan dok se ne formiraju kvržice. Predsetveno đubrenje se vrši dve nedelje pre nicanja. Celokupna količina NPK hraniva primenjuje se pred osnovnu obradu zemljišta. Primena velikih količina N dovodi do smanjenja brojnosti kvržičnih bakterija na korenu soje što dovodi.
Sortiment
Sorte se dele po dužini vegetacije u 12 grupa: 000 - sorte kratke vegetacije (ispod 90 dana), kod nas se ne gaje ; 00 – vegetacija 95 – 100 dana (Jelica, Krajina) ; 0 – vegetacija 115 – 120 dana (Backa, Afrodita) ; I grupa zrenja – dužina vegetacije 120 – 130 dana (Balkan, Ravnica, Novosađanka) ; II grupa zrenja – dužina vegetacije preko 130 dana (Vojvodina, Moravka) ; iznad - znatno duža vegetacija, pa se kod nas ne gaje. Kod nas se gaje 0, I i II grupa zrenja.
Inokulacija semena
Soja ima sposobnost da koristi različite izvore azota. Ukoliko su raspoložive količine azota u zemljištu velike, biljka će se opredeliti za korišćenje tog izvora, odnosno prisustvo veće količine azota u zoni korena ima negativan uticaj na formiranje kvržica na korenu soje. Prisustvo zemljišnog azota u početku rasta soje je bitno i kad je izvršena adekvatna inokulacija. Zemjišta na kojima soja nije gajena uglavnom ne sadrže sojeve kvržičnih bakterija, pa ih je potrebno uneti zajedno sa semenom. Prilikom upotrebe NITRAGINA, mikrobiološkog đubriva, treba imati u vidu da se radi o živim organizmima koji u neodgovarajućim uslovima gube vitalnost. NITRAGIN se uglavnom isporučuje zajedno sa semenom, te se još pre njegove primene mora voditi računa da prilikom skladištenja ne bude izložen suviše niskim ili visokim temperaturama. Preparat se pakuje u količini za 50 ili 100 kg semena i nema svrhe koristiti ga u većoj količini. Uputstvo za upotrebu ovog mikrobiološkog preparata nalazi se na svakoj kesici i treba ga se pridržavati, jer samo tako će moći opravdati svoju primenu. Važno je primenjivati preparat u hladu jer pri neposrednom dejstvu sunčeve svetlosti bakterije mogu da uginu. Poželjno je inokulaciju vršiti neposredno pre setve. Tretirane veće količine semena, koje se ne utroše isti dan, sigurnije je sutradan ponovo inokulisati. Potrebno je naglasiti da se NITRAGIN koji ostaje nakon setve ne može koristiti naredne godine, jer bakterije posle devet meseci gube vitalnost.
Setva
Kod soje se koriste sorte, a seme nema sortnu čistoću, jer bi se dobili niži prinosi. Gajenje deklarisanog semena, čistoce 98%, a klijavosti minimum 80% (seme lakše gubi klijavost) garant je dobrog klijanja i nicanja. Seme se pre setve inokulira sa azotofiksirajućim bakterijama. Seje se kad se postigne temperatura zemljišta na 8 – 9 °C, dok je optimalni rok posle šećerne repe, a pre kukuruza. Prvo se seje soja duze vegetacije, a posle kraće. Sorte 00 mogu se gajiti kao postrni usev, a rok setve je do 1. jula. Setvu obavezno obavljati u sistemu za navodnjavanje. Soja se može gajiti kao združeni uslov sa kukuruzom, 2+2 reda za silažu. Setva je širokoreda ako je razmak na 50 cm, a rastojanje u redu 3 – 5,5 cm, a ako se seje na rastojanje 3 cm može biti duplo više biljaka na hektaru. Setva na 70 cm (kao kukuruz i suncokret) se obavlja na manjim gazdinstvima koja nemaju sejalice za 50 cm tj. za repu. Uz smanjenje razmaka biljaka u redu, dobijaju se nešto niži prinosi 5 – 10%. Broj biljaka je zavisi od grupe zrenja, a dubina setve je 3 – 5 cm. Sorte kraće vegetacije su manje bujne i seje se više biljaka po ha i obrnuto. Na lakšim peskovitijim zemljištima seje se dublje, a na težim pliće. Sorte 00 imaju 550 – 600 hiljada biljaka po hektaru i 3 cm razmak u redu
Sorte 0 imaju 500 hiljada biljaka po hektaru i 4 cm razmak u redu
Sorte I imaju 400 – 450 hiljada biljaka po hektaru i 4,5 cm razmak u redu
Sorte II imaju 350 – 400 hiljada biljaka po hektaru i 5 – 5,5 cm razmak u redu
Izračunavanje:
1 biljka = 50 cm x 4 cm = 200 cm2 = 0,02 m2
1 biljka : 0,02 m2 = x : 10000 m2
(1ha)x = 1 x 10000 / 0,02 = 50000 biljaka po hektaru
Problem kod ovog načina setve je jer se podešava razmak između semena, a nisu sva semena klijava.
Rastojanje isejanih semena u redu (RISUR):
RISUR = 1 000 000 x Uv % / BBPH x MR (cm) = 1 000 000 x 88,2 /
/50 000 x 50 = 3,53 Uv
(Uv = Klijavost x Čistoća / 100) – upotrebna vrednostMR – međuredni razmakBBPH – -broj biljaka po hektaru
Da bi imali 50 000 biljaka po hektaru treba posejati 56 896 biljaka.
Setvena norma:
kg/ha = M (1000) gr x 100 / RISUR x MR (cm) = 140 x 100 / 3,53 x 50 = 79,3 kg
Ova količina semena po hektaru se kreće od 80 do 100 kg.
Mere nege
U slučaju suše klijanje i nicanje mogu se ubrzati primenom valjaka kako bi se ubrzalo podizanje vlage iz dubljih slojeva zemljišta. Na zemljišta lošije strukture i pripreme posle jake kiše može se stvoriti pokorica. Razbijanje pokorice se vrši lakim drljačama ili rotacionim kopačicama. Postupak je vrlo rizičan jer može doći do oštećivanja većeg broja klica pa usev ostaje proređen. Poboljšanje strukture zemljišta vrši se unošenjem stajnjaka i boljom predsetvemom pripremom zemljišta, time se smanjuje mogućnost formiranja pokorice. Međuredno se usev soje može kultivirati od momenta pojave prvog troperog list, pa sve dok soja ne sklopi redove. Prvo kultiviranje je najdublje (10cm), drugo pliće(7-8cm) i treće najpliće (5-6cm). Smanjivanje dubine vrši se zbog načina grananja korena kod soje. Preporuka je da se u toku vegetacije izvrši najmanje jedno međuredno kultiviranje. Kultiviranjem smanjujemo korovsku populaciju vršimo provetravanje površinskog sloja zemljišta i prekidamo kapilarno penjanje vode u gornji sloj zemljišta. Tako štedimo vodu i omogućavamo povećanje prinosa soje. Tamo gde je moguće soju treba navodnjavati i to dva do tri puta shodno uslovima. Prvi put navodnjavanje se vrši u vreme cvetanja, drugo u doba formiranja mahuna i treći put za vreme nalivanja semena. Zalivanje treba obaviti u jutarnjim časovima ili noću zbog stresa. Svako zalivanje se obavlja sa oko 60 mm vode kišenjem.
Žetva
Momenat kada biljka odbacuje listove, a mahune su žuto-mrke boje, seme je određene boje i čvrstine u zavisnosti od sorte. Žetvu obaviti u što kraćem roku zbog pucanja mahuna, ako se okiša dolazi do pojave korova. Visina prvog sprata mahuna poželjno je da bude na 10 cm od zemlje. Prve mahune su najkrupnije i najprinosnije zbog čega je vrlo bitno da se one pokupe. Selekcijom treba uticati na podizanje prve mahune, na gušću setvu što ima za posledicu više biljaka i treće podrazumeva mogućnost podešavanja mehanizacije zahvaljujući postignutom ravnom zemljištu u predsetvenoj pripremi, takođe bitno postavljanje valjaka – plivajući heder. Ako se ne vodi računa o žetvi gubici su i do 20%. Žetvu treba obaviti u punoj zrelosti pri svlažnosti od 16%. Seme soje uspešno se čuva ako vlažnost ne prelazi 14% pre prijema u skladište dobro je seme propustiti kroz trijrere ili selektore, jer se na taj način smanjuje vlažnost, očisti se od primesa i lomljenih zrna. Veća vlažnost semena od 14% podrazumeva veštačko dosušivanje. Temperatura sušenja je 45◦C ako vlažnos ne prelazi 18%. Seme veće vlažnosti suši se na 40-42◦C ali sušenje duže traje. Temperatura veća od 45◦C može dovesti do gubitka klijavosti. Zagrevanje i hlađenje semena treba da je postepeno. U protivnom puca, semenjača i seme gubi klijavost
|