 |
|
|
Vesti iz sveta poljoprivrede
Ruski „hlebosolni” sa bačkih njiva:
30.07.2010
Prvi put ove godine nekoliko većih povrtara iz Srbije proizvode seme čuvene ruske sorte paradajza za potrebe te zemlje, a medju njima je i Branko Mušikić iz Vrbasa Povrtarstvo je unosan i rizičan posao: Branko Mušikić Foto P. Koprivica Vrbas – Vrbašanin Branko Mušikić jedan je od malobrojnih i odabranih povrtara iz Srbije kome je ukazano poverenje da ove godine proizvodi seme paradajza za kupce u Novosibirsku, i to od čuvene autohtone stare ruske sorte „hlebosolni” koja se u toj zemlji smatra nacionalnim brendom. Istina, njegov udeo, kao kooperanta, u aranžmanu sklopljenom izmedju beogradske firme „Monte agro“ i ruske „Sibir seme“, nije veliki – ali, veoma je značajan, budući da je ovo prvi put da se na našim njivama proizvodi seme paradajza koji će se gajiti u dalekom Sibiru. Na oko četiri hektara njegovog imanja „hlebosolni“ lepo napreduje, plodovi su zdravi i krupni, tek što nisu zarudeli, pa Branko očekuje dobar i kvalitetan rod, kao i punu izdašnost semenki. Usev je pod stalnim nadzorom stručnjaka iz vrbaskog „Agrozavoda“, ali i instituta za ratarstvo i povrtarstvo iz Novog Sada i Smederevske ......dalje
Stečaj za „Fidelinku”:
30.07.2010
Desetak firmi-kćerki nastaviće da radi, pa tako Subotičani neće ostati bez hleba jer preduzeće „Fidelinka Pekara” nije u stečaju Pekarski pogon u Subotici Foto N. Tumbas Subotica – Žitomlinska kuća „Fidelinka” otišla je u stečaj zbog duga od oko 692 miliona dinara, a stečaj je kod Privrednog suda u Subotici pokrenula AIK banka iz Niša kao jedan od većih poverilaca. Za stečajnog upravnika odredjen je Zoran Stojanović iz Bačke Topole koji je zbog toga morao da prekine letovanje. Posle nekoliko časova provedenih u fabrici, Stojanović je pred novinare izašao sa prvim informacijama o situaciji u kompaniji. – U stečaju je matična firma koja okuplja deset ćerki firmi i važno je reći da one nisu predmet stečaja. To znači da će se i dalje Subotica nesmetano snabdevati hlebom, jer je to posao firme „Fidelinka Pekara”, rekao je Stojanović U Kompaniji „Fidelinka” zaposleno je oko 365 radnika, ili se bar vode na njenom platnom spisku, a po novom Zakonu o stečaju neće svi automatski dobiti otkaz, već stečajni upravnik procenjuje koliko je potrebno zaposlenih. Kompanija „Fidelinka”, inače, bavila se proizvodnjom brašna i ......dalje
Moguć domino efekat bankrota „Podruma Palić”:
30.07.2010
Ukoliko se „Podrum” ne proda kao firma koja je imala poznate brendove, nego „na parče” onda bi bankrot tog preduzeća mogao da ugrozi i firmu „Medoprodukt” koje je jamčilo kod Komercijalne banke za kredit koji je uzeo Vojin Djordjević Dugovi ugasili posao: „Podrum Palić“ Subotica – Napici „koka kola”, „sprajt”, „fanta”, ”kokta”, vina „palićki rizling”, „Ciganin baron” – samo su neke od poznatih marki koje su se proizvodile u pogonima punionice sokova i vinarije „Podrum Palić”. Bilo je to zahuktalo preduzeće koje je cedilo vino iz groždja sa sopstvenih 150 hektara pod lozom, a iz punionice izlazilo nekoliko miliona boca raznog pića. Rukovodstvo je tada tvrdilo da je ovo preduzeće uplaćuje najveći porez u opštini. Od pre dva dana Privredni sud je u ovom preduzeću proglasilo bankrot jer nema načina da otplati dug od milijardu dinara, a izmedju toga i podataka sa početka teksta je decenija tranzicionog stresa kroz koji je prošao „Podrum Palić”. Privatizacija sa mnogo afera u javnosti, počela je 2002. godine kada je država prodala 34 odsto svojih akcija koje je kupio Vojin Djordjević, a godinu dana ......dalje
Cene ne uređuje tržište, nego otkupljivači:
30.07.2010
Prošle godine porodica Damljanović je u svojim voćnjacima ubrala dve tone trešanja, 20 tona kajsija i isto toliko jabuka. Osim na domaće tržište, jabuke su izvozili u Rusiju, šljive u Švajcarsku, a kajsije u Bosnu. Slab ovogodišnji rod kajsije u Srbiji po svim zakonitostima tržišta trebalo bi da uzrokuje i znatno višu otkupnu cenu, ali dogodilo se upravo suprotno, pa je očigledno da su u pravu mnogi koji tvrde da ona ne počiva na ponudi i tražnji, već na dogovoru velikih otkupljivača Za razliku od većine voćara iz čačanskog kraja, koji ove godine beleže minimalan rod kajsije, porodica Damljanović iz sela Miokovci nadomak Čačka očekuje rod sličan prošlogodišnjem. Primer braće Žarka, mašinskog inženjera, i Želimira Damljanovića, apsolventa Tehničkog fakulteta, koji sa ocem na osam hektara uzgajaju kajsije, jabuke, kruške, šljive i trešnje, a bave se i otkupom voća, potvrda je da, uprkos velikom radu, ulaganjima i riziku koji nosi tržište, voćarstvo ipak može biti profitabilan biznis i jedan od preduslova za revitalizaciju srpskog sela. Oslonac na sopstvene snage Prošle godine porodica Damljanović je u svojim voćnjacima ubrala dve tone trešanja, ......dalje
Malo, crno, 500 dinara kilo:
30.07.2010
Na Kopaoniku je, počev od kraja jula pa sve do u kasno leto, centralni događaj branje borovnica. U svakom momentu od jutra pa do četiri popodne, baš kao na kancelarijskom radnom mestu, niske žbunove „brsti“ stotinu do triput više berača koji se nadaju da će već sutradan na pijaci u Konacima prodati svoj ulov po ceni od 500 dinara za kilogram. To je maksimum koji može da postigne mala crna voćka, zgodna za pretvaranje u pekmez, slatko, sok ili rakiju. Za mnoge aleksandrovačke i porodice iz najbliže opštine Brus, borovnice su glavni letnji izvor prihoda od koga na jesen spreme decu za školu. U opštinama gde je prosečna plata malobrojnih koji rade, dvadesetak hiljada dinara, u jeku roda borovnice dobar berač može da zaradi četvrtinu te sume za jedan dan. Ove godine se od 22. jula do 1. avgusta prvi put organizuju Dani borovnica, smotra takmičarskog tipa na kojoj će se najbolja berba ocenjivati po tome koliko je zrela i čista od iglica i lišća. Prema rečima Zorana Jelenkovića, predsednika organizacionog odbora, branje borovnica postalo je već i turistička atrakcija. ......dalje
Ruskim žitaricama više ne prete veće štete od suše:
30.07.2010
Najteža suša u Rusiji za više decenija potrajaće bar još sedam dana, ali dalje ozbiljnije štete na žitnim usevima se ne očekuju, saopštila je danas ruska Hidrometeorološka služba (Rosgidromet). Globalne cene žitarica su tokom ovog meseca, zahvaljujući i suši u Rusiji, koja je jedan od najvećih svetskih izvoznika hlebnog žita, dostigle najviše vrednosti za poslednjih godinu dana. Njihov rast je, ipak, ograničen obilnim zalihama iz prethodne dve rekordne svetske žetve, preneo je Rojters. Međunardoni savet za žitarice (IGC) je potvrdio uticaj suša, ali i poplava, u ključnim crnomorskim uzgajivačkim oblastima, snižavajući prognozu svetskog roda pšenice u sezoni 2010/11. (jul/jun) za 13 miliona tona - na 651 milion tona, što bi, ipak, bio treći ikada zabeleženi globalni rod hlebnog žita. "U suštini, vrhunac gubitaka je prošao. što je izgorelo, izgorelo je", izjavio je predsednik firme "Sov ekon", poljoprivredni analitičar Andrej Sizov, govoreći o izgledima domaćeg roda žitatrica. šta više, sadašnje suvo vreme omogućava poljoprivrednicima da neometano pokupe preostalu pšenicu s njiva. Rusko ministarstvo poljoprivrede je ovih dana iznelo procenu da bi domaći rod žitarica u 2010. mogao da bude ispod 80 ......dalje
Smotra fijakera, folklora i tamburaša:
30.07.2010
Ravno Selo (opština Vrbas) od sutra će biti domaćin smotre fijakera, tamburaša, folklora i podsećanja na poznatog pesnika Miku Antića. Mesna zajednica i Konjički klub „Mustang“ ovom prilikom žele da sačuvaju uspomene na konjarstvo i tamburaše i da uz gurmanske specijalitete dočekaju goste. U revijalnoj vožnji fijakera učestvovaće dvadeset zaprega, a dvanaest orkestara u tamburaškom maratonu (početak u subotu u 21 čas), sa kojim će biti dočekano nedeljno jutro. Igrom i pesmom predstaviće se kulturno-umetnička društva iz Bača, Šida, Bačkog Novog Sela, Bačkog Petrovca, kao i domaćini. Milenko Ćosić, predsednik Konjičkog kluba „Mustang“ i vođa tamburaškog orkestra za „AgroServis“ kaže: - Sve ovo što nudimo – od muzike, jela i vožnje fijakerima – je za našu dušu i dušu naših gostiju. A da tako i bude, potrudiće se vinari koji dolaze da toče najbolja vina iz Srema i ravnice, - kaže Ćosić. Celovečernji program u petak je u Domu kulture, a u subotu i nedelju tokom dana na terenima konjičkog kluba. Izvor: Poljopartner ...dalje
Zakup oranica u Staroj Pazovi:
30.07.2010
U osam katastarskih opština u Staroj Pazovi zakupcima državnog zemljišta se nudi 2.279 hektara u 356 parcela (prosek je oko 6 hektara). Najveća oranica od 89 hektara je u Golubincima. Objavljeni oglas je, zapravo, poziv za prvi krug i stočarima daje pravo prečeg zakupa. Početna cena zakupa je 8.000 do 25.000 dinara po hektaru i na period od tri godine. Pismene prijave opštinska administracija primaće do 4. avgusta, a nadmetanje će biti 5. i 6. avgusta Izvor: Poljopartner ...dalje
Jeftinija šnicla i biftek:
30.07.2010
Na evropskom tržištu zabeležen je blagi pad otkupnih cena svinjskih polutki E klase. Prosečna otkupna cena u EU-27 iznosila je 149,19 evra/100 kg. U odnosu na protekli period cene su niže za 0,83 do 2,43 odsto. U odnosu na isto razdoblje u 2009. godini cene su niže za 4,46 odsto. Najniže cene svinjskih polutki E klase su u Holandiji (131,88 evra/100 kg), u Belgiji (137,30 evra/100 kg), u Danskoj (139,95 evra/100 kg) i u Finskoj (139,99 evra/100 kg). Početkom jula na evropskom tržištu takođe se beleži pad cena prasadi. Prethodna prosečna otkupna cena prasadi u EU je bila 41,88 evra/kom, a sada je niža za 2,53% do 3,99%. U odnosu na isto razdoblje u 2009. godini cene su niže za 6,33 odsto. U Nemačkoj za prasad prosečne težine 28 kg cena se kretala od 43,00 do 55,90 evra/kom, s prosekom od 48,47 evra/kom, u Holandiji je prosečna cena bila 29,00 evra/kom za prasad prosečne težine 23 kg, u Danskoj 53,24 evra/kom za prasad od 30 kg, a u Belgiji 30,00 evra/kom za prasad težu od 25 kg. Kako saznaje „AgroServis“, ......dalje
Podsticaji za zakup oranica staračkih domaćinstava:
30.07.2010
Konkurs Pokrajinskog sekretarijata za poljoprivredu, vodoprivredu i šumarstvo za dodelu podsticajnih sredstava za izdavanje obradivog zemljišta u zakup biće otvoren do 15. oktobra ove godine. Korisnici ovih sredstava mogu biti lica starija od 65 godina ako u zakup izdaju od 0,5-10 hektara obradivog zemljišta na najmanje pet godina. Predviđeno je da staračkom domaćinstvu pripadne 6.000 dinara po hektaru ako njihov zakupac nije stariji od 60 godina; 8.000 dinara po hektaru ako se dotiču oranice zakupca i gazde i 10.000 dinara po hektaru ako zakupac nije stariji od 40 godina. Za ove namene Vlada Vojvodine izdvojila je 51,5 miliona dinara, a pravo zakupa imaju samo registrovana poljoprivredna gazdinstva. Očekuje se da će ova sredstva koristiti oko 250 staračkih domaćinstava u Vojvodini koja nisu ostvarila subvencije od Ministarstva poljoprivrede. U najnovijem broju lista „Moje Gazdinstvo“ objavljen je u celini konkurs, koji se može pronaći i na sajtu www.psp.vojvodina.gov.rs. ...dalje
|
|
